Archive for the ‘Vežbe’ Category

Vebe za podbradak su najefikasniji na?in da se ukloni ovaj veliki estetski problem koji u ve?ini slu?ajeva pogadja gojazne osobe.

Treba uzeti u obzir da veliki podbradak moe biti uzrokovan i vikom te?nosti u tom delu tela.Pokuajte da oslobodite svoj podbradak vika te?nosti. Neki stru?njaci misle da veliki podbradak ukazuje na spor limfni sistem. Masaa moe da pomogne, postavite pal?eve ispod vilice, sa prstima na kostima.Pritiskajte podbradak od sredine prema uima, pritiskom ?vrsto ali neno.

2 Nemojte ignorisati mii?e u vratu i vilici, kada vebate. Postoji 35 njih i oni mogu postati labavi sa godinama i sa neaktivno?u. Pomerite glavu gore i dole ili sa strane na stranu.Vebe za vrat

3. Razgovarati i smejati se, i jesti zdravu hranu, vakati to je najbolji na?in da rade mii?i lica.

4 Da li ste se zapitali da li je potrebno da izgube teinu svuda. Ve?ina ljudi smatra da njihov podbradak nestaje zajedno sa velikim stomakom kada po?nu da paze na svoju ishranu i vebaju vie. Me?utim, veliki podbradak moe biti genetski uzrokovan,i u tom slu?aju se masne naslage ?e tee da se skinu.

Vebe za podbradak
Otvorite usta to vie moete donju vilicu pokre?ite napred-nazadi ostanite tako vie od deset sekundi.

Stanite ili sedite sa le?ima ravno i rukama bilo u na bokovima ili na krilu. Stavite donju usnu preko gornje usne, zateu?i kou na brad. Dok udiete kroz nos, polako nagnite glavu unazad i podigne bradu. Drite poziciju za samo nekoliko sekundi dre?i dah.. Zatim, dok izdiete, polako vratite glavu nazad na neutralni poloaj. Po?nite sa tri do ?etiri ponavljanja, a zatim polako idite do 10 ili 15. Uradite vebu dva do tri puta dnevno.

Ova veba je varijacija vebe za vrat. Po?nite na isti na?in,kao prethodnu sa donjom usnom preko vae gornje usne i le?ima uspravno. Podignite glavu gore i iskrivite je na jednu stranu, tako da vae uvo dodirne rame. Drite ovu poziciju za nekoliko sekundi, a zatim polako oborite glavu napred. Kada je dotakla grudi,vratite glavu nazad u neutralni poloaj. Ponovite ovu vebu, dodiruju?i suprotno rame.Raditi do 10 ili 15 ponavljanja, dva do tri puta dnevno.

Stojte uspravno, glavu zabacite unazad a lice okrenite ka plafonu. Napu?ite usne kao da elite da poljubite nekog. Ostanite ostanite u tom poloaju 5 sekundi.Ponovite 5 do 10 puta.

Podbradak kod ve?ine osoba uzrokuje sloj sala koji visi nadole.Opti gubitak teine i skidanje sala je najefikasniji na?in za skidanje podbratka.

Plo?ice na stomaku su veoma popularne i svako ko se bavi nekim sportom bi eleo da ih ima,ele ih i oni koji su dopustili da imaju salo na stomaku a njima ?e put do plo?ica biti neto tei ali ne i nemogu?.

Plo?ice na stomaku su dokaz da na nijednom delu tela nemate salo pa treba napustiti zablude i mitove da je mogu?e rade?i veliki broj vebi za trbunjake svakoga dana u velikom broju ponavljanja mogu?e do?i do plo?ica na stomaku.

Trbune mii?e ne?ete mo?i da istaknete samo vebanjem trbunjaka, ve? vebama svih mii?a, uz prilagodjenu ishranu sa dosta proteina a bez belog hleba,peciva,e?era i masti.

 

Ishrana je veoma vana jer morate sagoreti svaki gram sala a da bi se to postiglo ne smete jesti ono to uzrokuje njegov nastanak,pored gore pomenutih stvari nemojte piti ni gazirana pi?a ni akohol.Radite vebe za sve grupe mii?a i troite kalorije aerobnim treningom,tr?anjem,vonjom bicikla,preskakanjem konopca.

Vae plo?ice verovatno ve? postoje samo ih treba istonirati i sa njih skinuti debeli sloj sala koji ih prekriva.
Vebe za plo?ice je dovoljno raditi desetak minuta dnevno i to svakog drugog dana ,sa po 14 ponavljanja u 3-4 serije.
Pored klasi?nih trbunjaka za koje svi znate radite i slede?e tri vebe za isticanje plo?ica na stomaku.

Vebe za plo?ice

Makazice

vezbe za plocice 1
Lezite na le?a s rukama pored tela i sa dlanovima okrenutim prema dole, noge ispruene a kolena blago savijena.
Pdignite pete sa poda za petnaestak santimetara, i po?nite brzo naizmeni?no da pokre?ete noge kao makaze.Noge podiite do 45 stepeni od poda (polovina pravog ugla koji bi formirale noge i ledja gledano iz profila.) Ovu vebu za plo?ice treba izvoditi brzo pa jedna zamena noge treba da traje oko dve sekunde.Pete nesmeju da dodiruju pod ali ni da ostaju previe visoko. Trbuni pregib
vezba za plocice
Lezite ,ledja stopala ravno na podu i skolena savijena oko 60 stepeni.Ruke neka vam budupored butina a dlanovi okrenuti prema dole.
Podiite trup navie istovremeno pomi?u?i ruke prema stopalima,pa se lagano i sporo vra?ajte u prvobitni poloaj. Ako imate problem da izvedete ovu vebu, neka vam ruke budu blizu poda.Ako i dalje ne uspevate, onda stavite ruke na pod.Posle nekoliko dana izvodjenja mo?i ?ete da popravite na?in izvodjenja. Bo?no podizanje nogu
vezbe za plocice na stomaku
Lezite na desni bok, dre?i levu nogu preko desne.Kolena neka vam budu lagano savijena.Levu ruku iza glave.
Kako vu?ete svojim oblikvima, pribliavajte trup i levu nogu. Napravite kontrakciju i polako se spustite.Ponovite za obe strane da bi kompletirali seriju.Ruku koju ne drite iza glave, drite na oblikvima kako bi ih ose?aili tokom kontrakcija, tako ?ete se vie koncentrisati na mii?nu akciju.

Vreme koje je potrebno da steknete upadljive plo?ice na stomaku zavisi od vaeg trenutnog stanja ali i od toga koliko ozbiljno i redovno vebate uklju?uju?i i aerobne vebe.Ishrana je takodje veoma bitna i u slu?aju plo?ica na stomaku vanije je ta ne jedete nego ta jedete.Strogo pazite da ne uzimate gore navedene namirnice.

VEBE ZA STABILNOST I RAVNOTEU
Vetina da se odri stabilnost i ravnotea tela ?oveku je potrebna ?esto u toku dana, a u nekim momentima moe biti i neophodna. Kad se pokliznemo ili stanemo na neravan teren, lako gubimo ravnoteu ako nae telo nije pripremljeno.
Naprotiv, ako smo raznim vebama izvijanja, savijanja i istezanja oja?ali nae mii?e, zglobove i ligamente, neuporedivo bolje ?emo se sna?i, pa ?ak i ako padnemo, taj pad ?e biti blai. Pomo?u odre?enih vebi za ravnoteu posti?i ?emo ve?u stabilnost, a pored toga, ima?emo i izuzetno prijatan ose?aj slobode kretanja tela u prostoru savladivanjem privla?nih sila Zemlje od kojih ?ovek ve?ito tei da se oslobodi.
Pre po?etka izvo?enja ovih vebi treba najpre stati pravo i osetiti ?vrsto tle pod sobom, centrirati telo, potpuno se smiriti i koncentrisati.

Za ja?anje sko?nog zgloba i razvijanje ose?aja ravnotee: stati pravo, podbo?iti se i podi?i na visoke poluprste, levom nogom doticati pod samo prstima napred-nazad desetak puta, a zatim isto i desnom.

Veba sa istim dejstvom: hodati na visokim poluprstima desetak koraka napred, a zatim nazad istom duinom koraka.

Za razvijanje ose?aja ravnotee i orijentaciju tela u prostoru: rairiti ruke na stranu, zatvoriti o?i, levom nogom stupiti tako da peta dotakne prste desne noge; to isto uraditi i desnom i tako produiti desetak koraka. Na isti na?in se vratiti na mesto polaska kora?aju?1 unazad. Hodati polako zamiljaju?i kao da se ide po uzanoj dasci postavljenoj iznad ambisa ili po ivici visokog zida. Poznati stav koji se u baletu zove arabesk, jedan je od osnovnih elemenata u parternoj gimnastici i klizanju na ledu.
Iz stava mirno polako odizati levu nogu i istovremeno ispruati desnu ruku napred, a levu nazad. Ova figura ima vie varijanti: u krajnjoj pozi menjati poloaj ruku leva napred, desna nazad; levu ruku staviti preko desne u velikom luku; rairiti ruke sa strane, to podse?a na pticu u letu.

vezbe za ravnotezu

Vezba za ravnotezu stoj na jednoj nozi ima vie varijanti.
Najlake se moe izvesti iz po?etnog stava u preklopu napred: polako di?i levu nogu nastoje?i da su oba kolena istegnuta, zatim rukama hodati napred i nazad dok noga ostaje na istoj visini. Vrativi ruke blizu stopala, di?i levu ruku, ispruiti je napred i gledati na nju. Posle toga nnoe se najpre leva ruka staviti na desno koleno i najzad obe ruke ?vrsto osloniti na desno koleno. Polako se ispraviti i isto izvesti odignuvi desnu nogu.
ravnoteza
Tako?e, odli?na veba za ravnoteu tela: iz po?etnog stava mirno podi?i desnu nogu na 90 stepeni uz istovremeno ispruanje ruku napred, zastati u pozi a zatim povu?i nogu na desno i ruke na stranu, zastati i najzad povu?i nogu i ruke nazad; spustiti nogu i ruke u po?etni stav.
Isto izvesti odizanjem leve noge. Tea varijanta je kad se otpo?ne ista veba obrnutim redom od nazad, sa strane i napred, uz nastojanje da noga za sve vreme ostane na istoj visini. Dinami?na veba. Odbaciti najpre desnu nogu napred zajedno sa rukama i u drugom zamahu odbaciti je nazad uz prate?i pokret ruku. Ponoviti 3-4 puta i isto izvesti levom nogom. Zatim naizmenice odbacivati na stranu desnu i levu nogu. Raditi u ujedna?enom ritmu i nastojati da svo vreme oba kolena ostanu istegnuta a glava i le?a pravi.
ravnoteza vezba
Veba balansiranja: levom rukom dota?i desnu podignutu napred; ne doti?u?i pod, istu nogu povu?i nazad i istom rukom je dota?i; ponovo je preneti napred i nazad vie puta.
Isto izvesti odizanjem leve noge.
Ve?i efekat se postre ako se veba izvodi usporenim tempom.
Najtea varijanta ove vebe je stajanje na jednoj nozi: rukama obuhvatiti ?lanak noge na kojoj se stoji, dok je druga visoko ispruena uvis.
Varijanta: desnom rukom uhvatiti sko?ni zglob leve noge, a levu ruku ispruiti napred, uvis, usmeravaju?i pogled na aku. Na kraju se moe podi?i na poluprste.

Ova lepa i poletna figura podse?a na tananu pticu ?aplju ili rodu koja rado stoji na jednoj nozi: levom rukom uhvatiti sko?ni zglob leve noge, a zatim, povla?e?i nogu nazad, istovremeno podizati desnu ruku napred, uvis, usmeravaju?i pogled na aku. Kada se telo stabilizuje, moe se podi?i na poluprste.
Stav tela koji je naro?ito koristan za ispravljanje ki?me, irenje grudnog koa i poboljanja dranja: uhvatiti sko?ni zgiob obema rukama, nastojedi da se ramena to vie povuku nazad, a telo da ostane vertikalno; zadrzati se u pozi diu?i duboko i usporeno. Na kraju moe se glava izviti nazad.

Tako?e, veba za stabilnost: desnom rukom uhvatiti sko?ni zglob desne noge, koleno ostaje uz koleno dok je leva ruka dignuta u vertikalu celo telo ostaje pravo, di?i glavu, i usmeriti pogled na aku podignute ruke. Na kraju se moe podi?i na poluprste.

Tea varijanta ve? poznate vebe koja se izvodi lee?i na le?ima. Stati pravo, udahnuti, di?i nogu, saviti je, obuhvatiti i pritisnuti na grudi; izdiu?i, spustiti glavu na kolena, zastati malo, zatim, udiu?i, di?i glavu izdiu?i, spustiti nogu na pod. Isto izvesti podizanjem druge noge.
Poto smo u pojedinim delovima tela asimetri?no gra?eni, ?esto se doga?a da imamo vie snage, sigurnosti ili spretnosti u jednoj ruci ili nozi. Radi toga je neophodno da ovu prirodu neujedna?enost svojim radom u izvesnoj meri korigujemo, a to ?emo posti?i ako sve vebe izvodimo na obe strane i svakoj od njih posvetimo podjednaku panju.

Ova jednostavna veba kojom bi nnoglo po?eti jutarnje vebanje, deluje kao masaa abdomena, istiskuje stagniraju?i krv, otklanja konstipaciju, ja?a nerve i mii?e ledja.

Udahnuti, rukama, privu?i desno koleno, obuhvatiti ga i pritisnuti na grudi; lzdiu?i, odi?i gornji deo tela i nastojati da ?elo dotakne koleno; udahnuti i sputajudi se na pod, polako ispraviti nogu, izdahnuti.
Isto izvesti privla?enjem leve noge, a zatim privu?i oba kolena i pritisnuti- ih na grudi, ?ime ?e se posti?i maksimalan pritisak na abdomen.

jutarnje vezbe
U ovom poloaju prijatno je i korisno ljuljati se napred-nazad ?ime se masiraju le?ni mii?i, pritiskom na abdomen otklanja se konstipacija a, takode, moe sluiti za zagrevanje pre vebanja.

Varijanta. Ukrstiti noge i uhvatiti stopala. Malim zaletom zabaciti se nazad tako da stopala dopru do poda, a zatim se novim zaletom odi?i i za trenutak spustiti na cela stopala. Ponoviti nekoliko puta u ujedna?enom, malo ubrzanijem tempu.

Varijanta. Ista jutarnja veba sa privla?enjem ispruene noge.
Udahnuti i izdiu?i privu?i nogu a istovremeno odi?i gornji deo tela, zastati malo, udahnuti i polako, izdiu?i, spustiti se u leedi poloaj. Isto izvesti privla?enjem druge noge.
jutarnja vezba varijanta

Jutarnja vezba za elasti?nost struka, istezanje sedalnog i bedrenog mii?a
Staviti petu desne noge na prste leve: udahnuti, izviti se na desni bok, glavu okrenuti na levo, izdahnuti; udahnuti, prebaciti se na levi bok nastoje?i da prsti desne noge dopru do poda, glavu okrenuti na desno, izdahnuti; udahnuti, vratiti se u po?etni poloaj i ponoviti, a zatim isto izvesti postavivi petu leve na prste desne noge.

Varijanta. Prebaciti desnu nogu preko leve i postaviti stopalo pored kolena; izviti se na levi bok, levu ruku staviti na desno koleno, glavu okrenuti na desno, levom rukom pritiskati koleno nastoje?i da dodirne pod, a uho da dodiruje rame opruene ruke. Isto izvesti prebacivi levu nogu preko desne.

jutarnje
Ista veba se moe izvesti ako se oba kolena saviju i obe noge prebace na levu stranu, glava okrene na desno, uz nastojanje da se desno rame ne odigne sa poda; i obratno.

Dobra jutarnja veba kobra
Kae se da je ?ovek onoliko star koliko su stare njegove arterije, ali, tako?e, i koliko je njegova ki?ma savitljiva i kakvi su mu ligamenti i mii?i. Kobra, je veba za odravanje elasti?nosti ki?me pa time i mladosti.
Veoma poznata veba koja se koristi u rekreaciji, jedna je i od osnovnih u korektivnoj gimnastici. To je tzv. kobra.

Ispruiti i sastaviti noge: bradu osioniti na pod, a ake staviti ispod ramena. Udahnuti, polako izviti najpre glavu, a zatim i gornji deo tela do kukova, nastoje?i da laktovi ostanu uz telo i da su ramena to vie povu?ena nazad; ostati u pozi nekoliko sekundi zadravi dah, a zatim se polako, izdiu?i, vratiti u po?etni poloaj. Ako se u krajnjoj pozi due zadri, onda treba disati normalno.
Glava se u krajnjoj pozi moe okrenuti levo i desno, uz nastojanje da se vide stopala, a da se pri tome ne pomeraju ramena; olabaviti noge, ne nabirati ?elo.
Kobra je izuzetno korisna veba. Poto je usmerena prvenstveno na oblast ki?menog stuba, uz obavezno usporeno i kontrolisano izvo?enje, ona ima izrazito terapeutski karakter: koriguje izvesne defornnacije ki?me i u?vr?uje ledjne mii?e, pored toga, stimulie funkciju titne lezde i rad abdominalnih organa.

Jedna od njenih varijanti je sa razdvojenim nogama: kolena se mogu naizmenice savijati pribliavaju?i stopala glavi i na kraju sa oba stopala dota?i zaba?enu glavu.
vezbe jutarnje

Vežbe za razgibavanje
Stati pravo, ispružiti ruke, udahnuti i dobro se istegnuti u vis, izdišući, previti se napred tako da gornji deo tela bude paralelan sa podom,
udahnuti, izviti se nazad i izdahnuti; udahnuti, previti se na levo i izdahnuti, udahnuti i izdišući,
previti se na desno; udahnuti, ispraviti se i, izdišući, spustiti ruke pored tela. Laktovi i kolena za sve vreme izvo-đenja treba da su opruženi.
Stopala mogu biti malo razmaknuta.
za razgibavanje
Vežba razgibavanja 2
Iskoračiti napred desnom nogom, obuhvatiti laktove ili nadlaktice, udahnuti i polako se saviti napred izdišući, uz nastojanje da brada dotakne potkolenicu; udahnuti, ispraviti se i polako se izviti nazad, izdišući. Udahnuti i ispraviti se. Zatim, iskoračiti levonn nogonn i izvesti isto.
vezbe razgibvanja
Ista vežba se može izvesti sa rukama ispruženim i zaba-čenim nazad, prepletenih prstiju, tako da su laktovi okrenuti jedan prema drugom, dok su lopatice sastavljene. Naročito treba obratiti pažnju da ruke pri sastavljanju ne budu okrenute laktovima spolja, čime se gubi efekat od ove vežbe.

Vežba za razgibavanje bokova
Stati u raskorak, raširiti ruke na stranu, na visinu ramena.
Udahnuti i polako se saviti levo, nastojeći da kukovi ostanu u istoj vertikalnoj liniji sa glavom i stopalama, levom rukom osioniti se na levu nogu dok je desna vertikaino, izdahnuti i rnalo zastati u pozi; udahnuti, ispraviti se i isto izvesti pregibanjem na desnu stranu.
Ukrajnjoj pozi podignutu ruku osloniti na glavu, tako da je paralelna sa podom; glava može biti oslonjena na rame uhom ili bradom.
vezba razgibavanja
Ista vežba se može izvesti sa jednonn rukom podbočenorn pri čemu treba nastojati da se lakat što više približi nozi i da se zadnji deo povuče napred.
U oba slučaja voditi računa da se sedalni deo ne ističe već nastojati da su kukovi i ramena u istoj liniji.

Vežbe za razgibavanje ramenog pojasa i kičmenog stuba
Stati u raskorak i raširiti ruke. Udahnuti, izviti se na levo i polako, izdišući, desnu ruku spustiti ispred levog stopala dok je leva vertikalno, giavu okrenuti na desno sa pogledorn na ruku; malo zastati u pozi, udahnuti i polako se ispraviti. Isto izvesti izvijanjem na desno. Glava može biti okrenuta i prema dignutoj ruci. Ova vežba je pogodna za dinamično izvodenje pri čemu treba paziti da se zbog brzine ne izgubi preciznost pokreta kao ni pravilan ritam udisaja i izdisaja.
vezbe razgibavajuce
Vežba za razgibavanje i pokretljivost kičmenog stuba
Stati u raskorak, levom rukom se podbočiti, a desnu ispružiti napred. Udahnuti, i polako zabacujući desnu ruku na desno, izviti se što je moguće više prateći glavom i pogledom ispruženu ruku; zastati u pozi zadržavši dah, a zatim, izdišuči, polako se vratiti u početni stav. Isto izvesti izvijanjem na levo. Ruka se može u krajnjoj pozi dva-tri puta oštrim trzajem zabaciti.

Ista vežba se može izvesti sa rukama na potiljku, uz nastojanje da se laktovi što više povuku nazad.

Dinamična vežba za razgibvavanje

Stati čvrsto u raskorak i raširiti ruke, a zatim oštro zabacivati gornji deo tela levo i desno dok donji ostaje nepokretan. Glava može imati različit položaj: dok se ruke zabacuju, može ostati pravo, može pratiti pokret ili se okretati na suprotnu stranu od zamaha ruku.
vezbe

Za jačanje i razgibavanje ramenog zgloba
Iz raskoračnog stava ukrštati ruke kruženjem odozgo na dole i u obratnom smeru. Nastojati da kolena i laktovi ostanu zategnuti, a telo mirno.

Stati pravo, udahnuti, dići ruke iznad glave ipolako izdišući, savijati se napred nastojeći da šake dopru do poda; kolena moraju ostati ispružena, glava izvijena nazad i ledja prava; zastati malo, udahnuti i polako se ispraviti.

Varijanta. Iz istog početnog stava, uz prateći tok disanja, saviti se tako da se gornji deo tela sastavi sa donjim, tj. da se grudi i brada sastave sa nogama, a da se rukama uhvate članci ili stopala, dok su laktovi pr-ljubljeni uz noge. Ova vežba pregibanja može se izvoditi i dinamično. Stati pravo, udahnuvši dići ruke iznad glave i zabaciti ih; oštrim pokretom, izdišući, saviti se napred nastojeći da se ruke što više zabace; udahnuti i isto ponoviti više puta.
Pravilno istezanje mišića

Vežbe za ispravljanje kičme i širenje grudnog koša
Zabaciti ruke iza naslona stolice,preplesti prste i izvrnuti šake tako da su laktovi okrenuti jedan prema drugom.
U tom položaju ostati nekoliko minuta dišući duboko i usporeno.
Druga vežba sličnog dejstva koja se može izvesti i sedeći na podu na »japanski način« ili prebacivši desnu nogu preko leve (može i suprotno): levu ruku nadlanicom prisloniti na leđa, desnu odozgo spustiti tako da se prsti zakače. Udahnuti, koncentrisati pažnju na desno plućno krilo i disati usporeno: otkačiti prste, spustiti ruke na kolena i malo se odmoriti. Isto izvesti na drugoj strani. Ako je u početku teško astaviti prste, može se spomoći maramicom koja će se držati u ruci koja se nalazi gore.
Ova vežba, može služiti i kao vežba disanja.

Vežba za izvijanje kičme
Staviti šake na tablu stola, udahnuti i desnu ruku povlačiti na desno, prateći je okretom glave i pogledom; izdišući, vratiti ruku na sto. Razume se, jsto izvesti levom rukom. Druga vežba za izvijanje kičme: staviti vrhove prstiju na potiljak, a laktove što više povući nazad; udahnuti, izviti gornji deo tela na desno, nastojeći da laktovi ostanu u liniji ramena, zadržati dah u krajnjoj pozi, a zatim, izdišući, vratiti se u početni položaj. Isto izvesti izvijanjem na levu stranu.
Za ispravljanje kičmei širenje grudnog koša: zabaciti ruke iza naslona stolice, preplesti prste i lzvrnuti šake tako da su laktovi okrenuti jedan prema drugom. U tom položaju ostati nekoliko minuta dišući duboko i usporeno.
ispravljanje kicme

Vežba za širenje grudnog koša i ispravljanje kičme
Leđima se okrenuti prema osioncu, odozgo uhvatiti ivicu, istegnuti laktove i nastojati da se šake što više približe jedna drugoj; na kraju, ruke se mogu ukrstiti. Ovaj stav treba dopuniti sa vežbom disanja u kojoj razmer može biti 4 : 2 : 4 : 2, tj. udah: zadržavanje daha: izdah: pauza. Može se primeniti i neki individualno pogodniji razmer.

Pregibanje na stranu.
U početnom stavu udahnuti i polako, izdišući, pregibati se na levu stranu, nastojeći da se desna ruka što više prebaci na levo preko glave; malo zastati, zatim udahnuti i, izdišući, previti se na desni bok. Dva-tri puta ponoviti u ujednačenom ritmu i isto izvesti pregibanjem na drugu stranu.

pregibanje za kicmu
Dinamična vežba.
Koristeći osionac izvesti ovu dinamičnu vežbu. Odbacivati nogu napred, nazad i na stranu. Za sve vreme izvodenja kičma i ledja moraju ostati prava i oba kolena zategnuta; održavati ritam rada nogu.
dinamicna vezba za
Napomena. U svim vežbama treba nastojati da je pokret sinhronizovan sa disanjem i da se radi u smirenom ritmu. Vežbe se, po volji, mogu više puta ponoviti, ali treba nastojati da ponavijanje pojedinih vežbi ne bude na račun drugih, tj. treba da se sa jednim kompletom vežbi aktivira što veči broj mišića. lzbegavati vežbanje pored nestabilnog oslonca, jer, pored toga što je time onemogućen pravilan rad, može dovesti i do ozbiljnijih ozleda.

Vebe za radnim stolom, u kolskoj klupi, za volanom.
Posle dueg sedenja pognute glave za radnim stolom, za volanom ili pak tirkaju?i, prija?e nam da se malo protegnemo.

Udahnuti, podi?i ruke iznad glave, istegnuti ih, a zatim polako, izdiu?i, spustiti ih sa strane u to ve?em istovremeno se mogu istegnuti i noge i prsti ruku rairiti.

Vebe za glavu
Kada se zamorimo od nekog rada u kome je glava u napregnutom poloaju ili u jednolikom radu, i nehotice po?nemo njome da kruimo. Ubrzo osetimo olakanje i blago smirenje prostruji naim telom.
Otkuda to dolazi?
Svi nervi koji vezuju razne delove tela moraju pro?i kroz vrat da bi stigli u mozak.
Ako ovaj deo stagnira i ako prljenovi naleu jedan na drugi, smanjuje se njihova propusna mo? i krv koja treba da hrani mozak, ne moe dobro da cirkulie.
Olabavljenjem vratnih prljenova, ja?anjem i omekavanjem vratnih mii?a, postie se lako?a i gracioznost dranja glave.
Na ovaj na?in se vrat izduuje to doprinosi ne samo lepoti, ve? kako neki tvrde, to produava ivot, pa kau: to dui vrat i tanji struk, to lepi izgled i dui ivot.

Ako sedirno na stolici, ruke moemo staviti na kolena ili na ru?ke stolice, obuhvatiti laktove ili naslon stolice. Pre po?etka vebe ispraviti ki?mu i istegnuti vrat prema plafonu kao da nas neko vu?e za kosu na temenu.
Polako, u velikom luku spustiti glavu napred, zatim je ispraviti i izviti nazad, ispraviti, okrenuti na desno ili spustiti bradu na rame, vratiti pravo i isto uraditi na levu stranu, zatim prisloniti desno uvo na desno rame i tako isto levo uvo prisloniti na levo rame.
Zatim, polako kruiti glavom po?ev od napred dole, desno, nazad, levo, napred dole i isto na levu stranu. Okretanje i kruenje glavom treba da se izvodi polako, kontinuirano i kontrolisano.
Ramena celo vreme treba da ostanu nepokretna.
Ne izostaviti ni vebu o?iju koja doprinosi ja?anju o?nih mii?a i usporavanju procesa slabljenja vida.
Najpre usmeriti pogled na obrve, zatim na obraze, u desni ugao oka, pa u levi.
Pogled se moe usmeravati i na ta?ke po dijagonali: gore desno, dole levo, gore levo, dole desno. A zatim, zamisliti kao da nam je glava okruena sa velikim satom i i?i pogledom po brojevima putem kretanja kazaljke od 1 do 12 i u obratnom smeru.

Pogledaj >>>
Vebe za vrat

Korisna veba za o?i je i slede?a: ispruiti ruke napred i izviti ake nadlanicama okrenutim prema licu; usmeriti pogled na ake, levu ruku povla?iti na levo, prate?i je pogledom i ne isputaju?i iz vida desnu; isto izvesti i sa desnom rukom; na kraju, gledati pravo, a pogledom istovre meno obuhvatiti obe ake. Dok se ruke povla?e na strane, glava se ne sme pomerati.
Pokretljivost o?iju, kao i vrata, pomae brem refleksu to je naro?ito vano za voza?e, pove?ava se radius vidnog polja. Pored toga, ovim vebama se otklanja zamor a, smatra se, i da doprinose intelektualnom radu.

Tr?anje u mestu moe biti dobro reenje ako nemate uslova za tr?anje na otvorenom ili ako nemate traku za tr?anje,pored osnovne vebe prikaza?emo jo nekoliko kako bi se aktiviralo to vie mii?a kao kod pravog tr?anja.

I kad se nalazimo u sku?enom zatvorenom prostoru, ipak moemo malo tr?ati ne pomeraju?i se sa mesta. Ta?nije, ovo bi se pre moglo nazvati tapkanje u mestu a ne tr?anje.

Tr?anje u mestu
Stati pravo, di?i glavu, ispraviti le?a i ista?i grudni ko. Naizmenice odizati noge na maloj ili ve?oj visini, tako da se stopalo to vie izvije ?im se noga odvoji od poda, a pri sputanju da se pod dotakne najpre vrhovima prstiju, a zatim ?vrsto stane celim stopalom. Svaki put treba maksimalno istegnuti koleno. Kao i kod obi?nog hodanja i ovde se moe primeniti ritam disanja 8 : 2 : 8 : 2, tj. udah: zadravanje daha: izdah: zadravanje daha, ili prosto 8 : 8, tj. u jednom udahu osam naizmeni?nih podizanja nogu i isto toliko pri izdahu.

Trupkanje u mestu
Stati pravo, sastaviti stopala i istegnuti kolena. Podi?i se na poluprste i kratkim udarima odbijati pete od tla u razmacima od jedne sekunde. Posle dvadesetak udara napraviti kratku pauzu. Ovaj isti na?in rada nogu moe se dopuniti sa kratkim grienim izdisajima zatvorenih usta.
Drugi efikasan na?in potiskivanja venske krvi istovremeno doprinosi i pokretljivosti bokova. lz istog po?etnog stava, odiu?i se na poluprste, prebacivati pete levodesno uz otar udarac petama o tle, dok glava i gornji deo tela ostaju pravo. Kolena sve vreme treba da su istegnuta.
Tako?e korisno za pokretljivost bokova. Stati pravo, prebaciti levo koleno preko desnog, ne odiu?i prste sa poda; brzo spustiti petu lupnuvi o tle i istovremeno prebaciti desno koleno preko levog. Gornji deo tela ostaje pravo dok se ruke slobodno prilago?avaju pokretu.

trcanje u mestu
Preplitanje nogu sa podskokom kao u narodnom kolu, je dinami?na veba koja, pored pokretljivosti tela, daje i dobro raspoloenje. Tako?e, jedan element iz nekih narodnih igara moe sluiti kao vibrogimnastika: malo rastaviti noge, blago poklecnuti i malo podsko?iti na cela stopala. Ova veba dobija u ivosti ako se pri podskoku premeta levo i desno. Sve vebe vibrogimnastike treba izvoditi u ritmu koji ?e biti prilago?en svakome prema njegovim individualnim mogu?nostima kao i prema njegovom raspoloenju u datom momentu.
trcanje u mestu 1
Za pove?anje radiusa kretanja u ograni?enom prostoru: brzo hodati ili tr?ati u osmici oko dva razmaknuta stola dve stolice.
Ova veba ?e pomo?i da se malo razbije monotona veba kakva je tr?anje u mestu koja posle kratkog vremena izvodjenja dosadi.
Evo jo jedne da vam tr?anje u mestu bude kompletna veba za troenje kalorija.

Hodanje samo na prstima..
Hodanje samo na prstima i poluprstima doprinosi razvijanju ose?aja ravnotee,ja?anju Ahilove tetive i sko?nog zgloba i takodje vanredno je korisno za spre?avanje pojava ravnih tabana usled pove?ane teine i gojaznosti.

Vebe za o?i i vrat treba raditi istovremeno jer vebe za vrat poja?avaju cirkulaciju u predelu glave i u mozgu to je veoma bitno za o?i i njihovu relaksaciju.

Vebe za vrat i o?i moete raditi bilo gde i bilo kada sa njima ne samo da ?ete odmoriti o?i ve? ?e vam se pove?ati energija jer takodje mogu spre?iti pospanost i popraviti koncentraciju.

Prvo uradite vebe za vrat
Stati pravo i obuhvatiti laktove. Istegnuti vrat kao da neko odozgo vu?e za kosu na temenu. Polako saviti glavu napred u to ve?em lku, izviti je nazad, ispraviti, okrenuti desno, spustiti bradu na rame, di?i, okrenuti levo, spustiti bradu na levo rame, didi i vratiti pravo. Zatim, polako i ravnomerno kruiti s leva na desno i obratno.Posle ovoga cirkulacija u predelu glave ?e biti zna?ajno poboljana pa moete pristupiti vebama za o?i.

Vebe za o?i
U istom stavu tela vebati o?ima: usmeriti pogled gore izrnedu obrva, dole na obraze, u desni ugao, u levi, u desnu dijagonalu gore, u levu dole, u levu gore, u desnu dole, a zatim kruiti o?inta po brojkama ogromnog zamiljenog sata u pravcu kretanja kazaljke i obratno

Često se događa da u toku dana osetimo neodoljivu potrebu za opuštanjem, a katkad je relaksacija imperativ celog našeg bića. Pošto nismo uvek u mogućnosti da udovoljimo ovom prirodnom zahtevu za relaksacijom ili, pak, ne znamo kako bismo to učinili, nagomilani toksini nesmetano prodiru u naše telo do najsitnijih kapilara.

Neki se po navici prihvataju cigarete, ,čašice ili tablete, čime samo povećavaju količinu otrovnih materija u svom organizmu. U stanju jake nervne napetosti, u emocionalnom stresu — strahu, bolu, kao i u iznenadnoj radosti — adrenalin, hormon adrenalnih žlezda, automatski prodire u krv, što prouzrokuje kontrakciju mišiča, sužavanje krvnih sudova, ubrzanje otkucaja srca i disanja. Ova reakcija nnože biti spasonosna u momentu opasnosti, jer se tada naše snage mobilišu za borbu ili odbranu. Ima mišljenja da su stresovi od velike koristi za buđenje i aktiviranje čovekovih potencijala. No, besumnje, njihova učestalost ostavlja tragove koji se pre ili kasnije manifestuju u vidu raznih, katkad veoma teških oboljenja. Rad je neophodan za život, jer ga on i održava. »Čovek jo rođen da radi, da trpi i da se bori, a ko tako ne čini, mora propasti« — rekao je naš veliki naučnik Nikola Tesla.
Ali je ne manje važna relaksacija i odmor, jer odmoran čovek bolje radi, izdržljiviji je, a može biti i kreativniji. Postoji mnogo načina za relaksiranje koja su izumeli još stari učitelji joge. Njihovi metodi su tako dobri da ih ja prihvatio i Istok i Zapad, i to naročito onaj poslovni, radni svet, opterećen svim tegobama savremenog života.

U ovom kontekstu ne bi trebalo zanemariti osnovnu postavku joge po kojoj je preduslov za postizanje unutarnjeg mira — lična moralna čistota, tj. da bismo se mogli potpuno opustiti, treba najpre da se oslobodimo od negativnih misli, želja i pobuda. I savremeni psiholozi stoje na tom stanovištu akcentirajući na frustraciji kao jednom od glavnih uzroka čovekovih psihičkih nemira.
Tako, da bismo mogli dobro da radimo i dobro da mislimo, naše telo treba da je odmorno i naš um smiren.Ima osoba koje mogu da se opuste kad god zažele — za vreme vožnje u autobusu, u nekoj čekaonici ili na stolici za radnim stolom. Ali, opuštanje i relaksacija se mogu i naučiti, a da bi se to lakše postiglo, treba, po mogućnosti, stvoriti određene uslove. Kao prvo, mesto treba da je tiho, čisto i izolovano, temperatura ugodna, podloga da je čvrsta, prostirka mirnih boja, odeća laka i komotna. Za opuštanje koje će duže trajati, pripremiti lak pokrivač. Najbolje i najkompletnije opuštanje je u ležećem položaju.

Joga vežbe za opuštanje mišića
Opružiti se na tle, razmaći stopala, ruke odvojiti od tela, dlanove ležerno okrenuti na gore, zatvoriti oči.
Pre nego što počne totalno opuštanje, može se najpre uraditi sledeće:
udahnuti, dići levu ruku iznad glave, spustiti je na pod i izdahnuti; udišući, protegnuti celu levu stranu — od vrhova prstiju ruke do vrhova prstiju noge — dok desna strana ostaje pasivna, izdahnuti; udahnuti i, polako izdišuć1, vratiti ruku u početni položaj. Isto uraditi protežući samo desnu stranu. Zatim udahnuti, dići obe ruke i naizmenice protezati levu i desnu stranu; izdahnuti. Još jednom udahnuti: šireći ruke na stranu, laktove dovesti do struka, šake malo odići a zatim, izdišud, pustiti ih da prirodno padnu na pod.
vezbe opustanja
Ovo protezanje može biti jednostavnije, odnosno kraće: dići ruke iznad glave, preplesti prste i okrenuti dlanove na spolja. Udahnuti i što je mogude više protegnuti celo telo, zatim rasplesti prste i, izdišući, spustiti ruke pored tela. Posle ovoga glava se može nekoliko puta lagano okrenuti levo i desno sa udahom i izđahom.
joga vezbe relaksacije misica
Vezbe opustanja
Da bi se lakše oslobodilo od neprijatnih misli i osedanja koja nam se uporno nameću, najbolji način je da se pažnja usmeri na aktivnosti koje su emocionalno neutralne, kao što je na pr. svest o toku disanja ili o pojedinim delovima tela. Može se početi sa introspekcijom: u mislima proveravati deo po deo tela i to počev od ekstremiteta.
Dakle, opustiti stopalo leve noge, članak, list, koleno, butinu; opustiti celu levu nogu. Opustiti stopalo desne noge, članak, list, koleno, butinu; opustiti celu desnu nogu. Opustiti šaku leve ruke, podlakticu, lakat, nadlakticu, rame; opustiti celu levu ruku. Opustiti šaku desne ruke, podlakticu, lakat, nadlakticu, rame; opustiti celu ruku. Opustiti sedalo, stonnak, struk, grudi, leđa, ramena. Opustiti vrat, vilice, jezik, jagodice, oći, čelo; opustiti celu glavu. Opustiti celo telo, potpuno utonuti u tle, s njim postati jedno Nekoliko puta usporeno udahnuti i izdahnuti, a zatim se prepustiti prirodnom ritmu disanja.
Praćenje toka disanja, bilo u kom položaju tela, deluje veoma smirujuće: u mislima ,videti vazduh kako ulazi kroz nozdrve, prolazi kroz dušnik, silazi u pluća i prožima celo naše telo. Sa udahnutim vazduhom kao da je ušla nova snaga, nova energija, naše celo telo osvojio je mir, spokojstvo, blaženstvo Radi boljeg uživijavanja, vazduh možete da ,obojite’: ako je hladno, neka je ružičast, a ako je toplo, neka je plavičast. Možete zamisliti da dišete kroz telo, kroz kosti. Udahnite i počnite sa izdisanjem od korena leve noge, sprovedite svoju pažnju duž noge i završite sa izdisanjem kroz prste stopala. Isto izvedite sa desnom nogom. Zatim usmerite pažnju na levu ruku: udahnite, sprovedite svoju pažnju duž ruke počev od ramena i izdabnite kroz vrhove prstiju leve ruke.Isto izvedite sa desnom rukom. Udahnite, počnite sa izdisanjem od vrata na gore, i izdahnite kroz teme. Na kraju, duboko udahnite i izdahnite — izdahnite kroz celo telo, kroz sve ekstremitete. zamislite da ležite na obali mora i slušate šum talasa: sa svakim talasom koji dolazi udahnite, sa njegovim povlačenjem izdahnite, osećajući da sa njim odlazi i sva vaša napetost. U slučaju velike nervne napetosti, kad vam se čini da ćete, ,eksplodirati’, dovoljno je učiniti samo nekoliko koraka do prozora, otvoriti ga i petšest puta duboko udahnuti uz podizanje ruku i sa izdahom spustiti ih. Možete da pustite neku tihu muziku, prvenstveno instrumentalnu, razvučene melodije i nežnih tonova.
>>>>>> Još vežbi relaksacije i opuštanja