Vežbe

Mišićna kontrakcija

Da bi se u potpunosti shvatio način funkcionisanja čovekovog lokomotornog aparata u celosti i funkcionisanja mišića pri izvođenju kako složenih tako i prostih pokreta potrebno je poći od samog početka. Ako može tako da se kaže, osnovna jedinica pokreta je mišićna kontrakcija. Sama kontrakcija zasniva se na promeni dužine mišića. Iz tog razloga generalno postoje tri osnovna režima rada mišića:

1. Koncentrična kontrakcija kada je sila mišića veća od sile otpora, tj. mišić savlađuje taj otpor pri čemu se pripoji približavaju jedan drugom. Mišić se skraćuje.
2. Ekscentrična kontrakcija-nastaje kada je mišićna sila manja od spoljašnje sile, pri čemu se mišić izdužuje, a pokret vrši u suprotnom smeru od delovanja sile mišića. Pripoji se udaljavaju.
3. Izometrijska kontrakcija pri čemu su mišićna sila i sila otpora (spoljašnja sila) jednake po svojim intenzitetima, tako da se pokret ne vrši. Pri ovim kontrakcijama mišić ne menja svoju dužinu, ali menja tonus (napetost).

Pored navedena tri osnovrta režima rada postoji ješ nekoliko vrsta kontrakcija kao što su:

– izokinetička kontrakcija pri kojoj je brzina pokreta tj. kontrakcija ista tokom celog pokreta. Za ovu vrstu kontrakcije potrebne su posebne sprave.

– auksotonična kontrakcija kada se sila povećava od početka do kraja pokreta tj. kontrakcije, što je vrlo značajno kada su u pitanju jednozglobni mišići. Neke od modernih sprava konstruisane su na ovom principu. Samo skraćenje mišića zavisi i od rasporeda mišićnih vlakana u njima. Taj raspored je različit i može se podeliti na tri grupe:

1. Mišićna vlakna mogu biti postavljena paralelno u odnosu na uzdužnu osu i tada grade vretenaste mišiće.
2. Mišićna vlakna mogu biti postavljena koso u odnosu na uzdužnu osu i tada grade perastu strukturu (unipenatus, bipenatus, multipenatus).
3. Mišićna vlakna mogu biti postavljena radijalno.

Mišići vretenaste strukture su u mogućnosti da se više skrate nego mišići peraste strukture, pri čemu mišići peraste strukture imaju sposobnost razvijanja veće sile pri manjem skraćenju. Kao što je već pomenuto mišići imaju svojstvo da se odupiru i savlađuju spoljašnji otpor pri čemu razvijaju određenu silu. Ova komponenta (sama kontrakcija) predstavlja aktivnu komponentu mišićne sile.

Vezivno tkivo ima osobinu da se opire izduženju mišića (pasivna komponenta), što čini mišićnu elastičnost. Zapravo mišić se ponaša kao opruga i pri njegovom izduženju teži da zadrži prvobitni oblik. To znači da se pri izduženju mišića stvara “energija elastične deformacije” koja pomaže aktivnoj komponenti tj. samoj koncentričnoj kontrakciji. Ovo je od velikog značaja kada je u pitanju jedna od tehnika podizanja tegova.

MIŠIĆI RADE NA VISOKI NAPON?

Kao što smo već rekli čovek ima preko 430 skeletnih mišića koji sadrže 250.000.000 mišićnih vlakana. Da bi mišić uopšte mogao da se kontrahuje (skrati) mora da bude inervisan. Inervaciju skeletnih mišića vrše tzv. alfa-motoneuroni. Jedan alfa-motoneuron inerviše grupu mišićnih vlakana. Ovakva funkcionalna celina (alfa-motoneuron grupa mišićnih vlakana) čine motornu jedinicu. Znači svaki od naših mišića sastoji se od mnoštva malih motora (motonih jedinica), koji se u zavisnosti od potrebe uključuju i isključuju. Sa obzirom da smo pomenuli nekoliko tipova mišićnih vlakana, tako postoje i različiti tipovi moto-neurona koji ih inervišu.

Alfa-motoneuroni sporih motornih jedinica su sitni i imaju malu brzinu provođenja nervnih impulsa, za razliku od alfa-motoneurona brzih motornih jedinica čija je frekvencija pražnjenja znatno veća. Odatle razlikujemo brza i spora mišićna vlakna.

Jedna nervna ćelija inerviše od 4-5 pa do 100 pa i 1.000 mišićnih vlakana.
Što je broj mišićnih vlakana inervisan od jednog motoneurona manji, to je pokret tog mišića precizniji i finiji (mišići oka). U koliko je aktivirano više motomih jedinica u mišiću, biće ispoljena veća sila. Iz tog razloga korišćenje velikih opterećanja u body building-u dovodi do regrutovanja velikog broja motornih jedinica. U nekim slučajevima kada dođe o zastoja u razvitku jačine mišića primenjuju se negativna ponavljanja kao jedna od tehnika za prevazilaženje ove tzv. “neuralne barijere”, tj. nemogućnosti regrutovanja dovoljnog broja motomih jedinica.

.....
loading...